U Nemačkoj, u saveznoj pokrajini Brandenburg, podiže se najviša vetroelektrana na svetu, što predstavlja važan korak u tranziciji zemlje ka obnovljivoj energiji.
Građevina visoka 365 metara kod Šipkaua (Schipkau), u nekadašnjem regionu rudarstva uglja Lauzic, nakon završetka radova biće viša od Ajfelove kule. Projekat je postao jedan od najupadljivijih simbola prelaska Nemačke na čistu energiju, istovremeno izazivajući rasprave o budućnosti energetike zemlje, industriji i razvoju lokalnih zajednica.
Projekat realizuje inženjerska kompanija Gicon iz Drezdena. Nedavno su na gradilištu pomoću ogromnih dizalica postavljene čelične konstrukcije teške stotine tona. Uprkos teškim vremenskim uslovima, građevinski radovi su poslednjih nedelja napredovali brzim tempom.
Planirano je da vetroelektrana počne sa radom već do kraja ove godine. Njene velike lopatice rotora, postavljene na znatnoj visini, hvataće jače i stabilnije vetrove, što će omogućiti proizvodnju znatno više električne energije nego tradicionalne prizemne vetroelektrane.
Moći će da snabdeva strujom 7.500 domaćinstava
Prema rečima osnivača Gicona, Johena Grosmana (Jochen Grossmann), vetroelektrana će proizvoditi dovoljno električne energije za snabdevanje oko 7.500 domaćinstava. Kako je naveo, njena produktivnost biće uporediva sa turbinama u morskim vetroparkovima, iako se nalazi na kopnu. Obično su morske vetroelektrane efikasnije jer je na moru vetar jači i stabilniji.
Projekat je dobio finansiranje u iznosu od 20 do 30 miliona evra od nemačke državne agencije za razvoj tehnologija. To je deo dugoročne energetske strategije zemlje usmerene na smanjenje zavisnosti od uglja, nafte i nuklearne energije.
Nemačka je zatvorila svoje poslednje nuklearne elektrane 2023. godine i nastavlja da odustaje od proizvodnje električne energije iz uglja. Prošle godine obnovljivi izvori energije obezbedili su skoro 59% električne energije proizvedene u Nemačkoj, a vetroenergetika i dalje ostaje jedan od najvažnijih izvora električne energije u zemlji.
Energetska nezavisnost postala je prioritet
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, koja je značajno uticala na snabdevanje gasom u Evropi, Nemačka je ubrzala napore na jačanju domaće proizvodnje energije. Dodatnu zabrinutost oko pouzdanosti energetskog snabdevanja izazvale su i geopolitičke tenzije na Bliskom istoku.
Johen Grosman ističe da Nemačka raspolaže ograničenim prirodnim resursima, pa su vetar i solarna energija glavni put za postizanje klimatskih ciljeva i obezbeđivanje veće energetske nezavisnosti. Prema njegovoj proceni, ovakvi projekti će dugoročno pomoći da se smanji zavisnost od uvezenih fosilnih goriva.
Projekat je takođe izazvao političke rasprave
Međutim, izgradnja vetroelektrane naišla je na kritike od strane partije „Alternativa za Nemačku“ (AfD), koja dovodi u pitanje uticaj velikih vetroparkova na životnu sredinu i lokalne zajednice. U nekim regionima Istočne Nemačke, gde je zbog smanjenja industrije uglja nestalo mnogo radnih mesta, takođe je poraslo nezadovoljstvo meštana.
Regionalna poslanica AfD, Birgit Besin, smatra da lokalni stanovnici treba da imaju veći uticaj na donošenje odluka o realizaciji ovakvih projekata. Ona se poziva na zabrinutost lovaca i upravnika obližnjeg aerodroma, a takođe smatra da je nuklearna energija i dalje prikladniji izvor proizvodnje električne energije sa niskom emisijom.
AfD je takođe izrazila zabrinutost zbog mogućeg pojavljivanja mikročestica plastike sa lopatica rotora, međutim do sada sprovedena naučna istraživanja nisu potvrdila da trenutni nivo uticaja predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. Nadležne ekološke službe nastavljaju da prate ovo pitanje kako se tehnologija vetroelektrana razvija.
U međuvremenu, vlada kancelara Fridriha Merca zauzela je oprezniji stav prema brzom širenju obnovljive energije nego prethodna vlada. Ministarka ekonomije Katarina Rajhe najavila je planove za izgradnju novih elektrana na prirodni gas, kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje strujom u periodima kada je proizvodnja energije iz vetra i sunca nedovoljna.
Poslednjih godina cene električne energije u Nemačkoj su značajno porasle. Nakon potresa na svetskom tržištu gasa i geopolitičkih sukoba, troškovi energije su se znatno povećali, a udruženja privrednika upozorila su da visoke cene negativno utiču na ekonomski rast i konkurentnost industrije.
Gradonačelnik Šipkaua, Klaus Pricel, želi da lokalni stanovnici imaju direktnu korist od projekta. On smatra mogućim da u budućnosti opština može da preuzme vlasništvo nad vetroelektranom, što bi pomoglo u smanjenju troškova domaćinstava za električnu energiju.
Već sada ljudi koji žive u blizini postojećih vetroparkova svake godine dobijaju oko 80 evra od prihoda projekata vetroenergetike. Opštine smatraju da takva raspodela profita pomaže u povećanju podrške javnosti projektima obnovljive energije, iako AfD to naziva političkim instrumentom uticaja.
Vetroelektrana u Šipkauu nije samo impresivan inženjerski projekat, već i simbol težnje Nemačke da pronađe balans između klimatskih ciljeva, ekonomskih interesa i političkih neslaganja. Kako se gradnja nastavlja, ovaj projekat će verovatno uticati na dalje rasprave o energetskoj tranziciji Evrope i budućnosti industrije.
0 Коментари