Još donedavno su mikroskop i teleskop bili prilično jednostavni uređaji u jednom pogledu: čovek je gledao kroz okular i sam odlučivao šta tačno vidi. Danas se situacija postepeno menja. Veštačka inteligencija ulazi u savremene uređaje i postaje svojevrstan pomoćnik posmatraču.
To je posebno uočljivo kod digitalnih mikroskopa i pametnih teleskopa. Kamera snima sliku, softver je obrađuje, a algoritmi mašinskog učenja pomažu da se izdvoje detalji koje je ljudima često teško uočiti na prvi pogled.
Mikroskop počinje ne samo da pokazuje
Kod običnog mikroskopa mnogo toga zavisi od iskustva korisnika. Potrebno je pravilno podesiti oštrinu, osvetljenje i uvećanje, a zatim i shvatiti na šta tačno treba obratiti pažnju. Za učenika ili osobu koja prvi put odluči da pod mikroskopom posmatra biljku, insekt ili mineral, to nije uvek jednostavno.
Veštačka inteligencija može da preuzme deo tog posla. Ona može pomoći u poboljšanju kvaliteta slike, smanjenju digitalnog šuma, izdvajanju kontura objekata i automatskom pronalaženju detalja od interesa. U pojedinim sistemima, algoritmi su sposobni da prepoznaju određene objekte ili da porede dobijenu sliku sa već postojećim podacima.
Za prosečnog korisnika to znači sasvim jednostavnu stvar: manje vremena se troši na podešavanje uređaja, a više na samo posmatranje.
Na primer, čovek posmatra list biljke. Kamera snima sliku, program je čini jasnijom, a algoritam može pomoći da se skrene pažnja na strukturu površine ili pojedine elemente koji su teško uočljivi golim okom.
Ipak, veštačka inteligencija ne pretvara bilo koji mikroskop u laboratoriju. Ako je optika loša ili kamera nije u stanju da pruži potreban nivo detalja, softverska obrada neće moći da kreira stvarne detalje koji nedostaju. To je važno ograničenje na koje se ponekad zaboravlja.
Šta se dešava sa teleskopima
U astronomiji je uticaj veštačke inteligencije još uočljiviji. Posmatranje kosmosa je složenije od posmatranja nekog predmeta na stolu. Nebo se neprestano menja, slika može biti slaba, a Zemljina atmosfera otežava dobijanje jasne slike.
Pametni teleskopi koriste kamere i kompjutersku obradu kako bi automatski pronalazili nebeske objekte, pratili njihov položaj i spajali mnoštvo snimaka u jednu sliku boljeg kvaliteta.
Upravo ovde običan čovek posebno jasno uviđa korist savremenih tehnologija. Nekada su za određena posmatranja bila potrebna znanja iz astronomije i prilično ozbiljna oprema. Sada se deo podešavanja može obaviti automatski, putem aplikacije.
Korisnik bira objekat od interesa — na primer, Mesec, planetu, galaksiju ili maglinu — a sistem pomaže da se on pronađe i započne posmatranje. Tokom snimanja, softver može da objedini uzastopne kadrove, čime se poboljšava krajnja fotografija.
Veštačka inteligencija čini posmatranja dostupnijim.
Glavna promena se ne ogleda samo u kvalitetu slike. Mikroskopi i teleskopi postepeno postaju razumljiviji ljudima koji se ranije nisu susretali s njima.
Teleskop može da ukaže na to šta se nalazi u izabranom delu neba. Digitalni mikroskop je u stanju da automatski obradi sliku i pomogne u pronalaženju zanimljivog područja. U budućnosti bi takve funkcije mogle postati još uobičajenije: uređaji neće samo prikazivati sliku, već će korisniku objašnjavati šta na njoj može da vidi.
Ipak, konačna odluka ostaje na čoveku. Veštačka inteligencija može da istakne objekat, poboljša sliku ili ponudi moguće objašnjenje, ali to ne znači da je njen zaključak uvek ispravan.
Zapravo, mikroskopi i teleskopi se pretvaraju iz uređaja za jednostavno posmatranje u digitalne alate za istraživanje. I to je, možda, najzanimljivija promena: da bi otkrio mikrosvet ili kosmos, čoveku je na samom početku potrebno sve manje specijalizovanih znanja.
Veštačka inteligencija ne zamenjuje ljudske oči. Ona pre pomaže tim očima da vide više.
0 Коментари